Игор К: “Све је почело са грлом и цурењем носа.”

Разболео сам се. Као и обично, све је почело са грлом и цурењем носа. Онда је вирус почео да се спушта на бронхије и плућа, па сам добио продуктиван кашаљ. Обично у ткавим ситуацијама се препоручује боловање и лежање од две недеље.

Код куће сам имао уље освештано на моштима Светог Амвросија. То је био поклон мог брата, искушеника Казањског Манастира, након његовог ходочашћа у Оптину. Прочитао сам вечерње молитвено правило и молио се Светом Амвросију, такође сам помазао уљем грло и груди.

Ујутро нисам осећао никакав проблем!

Слава Богу и Његовим Светитељима! Свети Амвросије моли Бога за нас!

* * *

П. Б. Ана: “Моје колеге су ме мрзеле.”

Пре неколико година, Јануара 2007, имала сам много проблема на послу. Радила сам са веома младим тимом, најстарија особа је имала 37 година, а остале жене нису имале више од 30 година.

Једна од жена је измислила да ја чиним страшне грехе и сви су јој поверовали. Говорила је да одлазим код менаџера и да оговарам друге како су лењи. Никада нисам сазнала све детаље шта је та жена причала, али су ме сви мрзели. 

Још увек се осећам лоше због тога, након толико година које су прошле! Нисам могла да схватим зашто је то урадила, али када сам сазнала била сам у шоку! Покушала сам да свима објасним да нисам крива, али нико није хтео да ме слуша. Сви су ме игнорисали. Плакала бих код куће и није ми се ишло на посао. Имала сам само једну жељу, да дам отказ, али нисам могла због финансијске ситуације.

И тако, у потпуном очајању, отишла сам у Цркву за утеху. То је била Црква Вазнесења недалеко од мог радног места. Када сам ушла унутра служба није била у току, па сам се сама молила. Упалила сам свеће и отишла да купим неку духовну књигу. То је су биле мале књиге Светог Амвросија Оптинског. Живот, Наука Спасења, Духовна Азбука. Тада нисам знала много о Светом Амвросију и не знам зашто сам баш ту књигу купила.

Али док сам читала ту књигу имала сам утисак да су речи Светог Амвросија упућене баш мени и мојој ситуацији. Не могу да вам опишем какво сам олакшање осетила, почела сам да се осећам добро. Полако сам се смирила. Свакога дана сам читала по неколико страница из књиге, а депресија је полако одлазила, а моје колеге су ми се чак и извиниле!  Али и пре него што су ми се извинили, било ми је све једно, јер сам имала велики мир у души!

* * *

Наталија Кисељова, Москва:  “Хајдемо у Оптину да се молимо. Они нас чекају.”

Две недеље…! Већ две недеље непрестано слушам о Оптини од својих пријатеља и рођака. Требало би да додам да имам пуно Православних пријатеља који воле да посећују Оптинску Пустињу. Онда ме је пријатељ позвао у сред ноћи и питао ме шта се догодило са Оптином, нисам га разумела. 

Следећег јутра сам добила на поклон књигу о Оптини. Једном сам била у том прелепом месту. Био је то предиван и не забораван пут. Сећање на Оптину ћу чувати у свом срцу заувек. У Оптинској пустињи сам осетила да је време стало, односно осетила сам вечност. Али то је посебна и дуга прича.

А сада сам свуда око мене слушала о Оптини свакога дана. Мени је изгледало све то као не намерно.

У нашој Цркви имамо мошти преподобних стараца из Оптине и наша Црква је била предворје Оптине. Отишла сам до Иконе Светог Амвросија Оптинског и молила сам га да ми открије зашто сви око мене причају о Оптини. Можда треба тамо да идем, па сам га молила да он уреди да се то догоди, ако треба да идем.

Те ноћи ме је позвала телефоном пријатељица и рекла ми је да је организовала ходочашће у Оптину и да чува једно место у колима за мене. Такође ми је рекла да ће ме чекати ујутро да идемо у Оптину да се молимо, а они нас тамо чекају.

Остала сам без речи од изненађења. Моје молитве су биле услишене и то веома брзо. Заиста, оно што тражимо се оствари, а ми треба да будемо спремни да то прихватимо.

Свети Амвросије и Оптински старци су испунили моје молитве!

Свети Амвросије и Оптински Старци молите Бога за нас!

* * *

Екатерина, Москва: “Отац Амвросије се вратио.”

Отац Амвросије ми је помагао прошлог лета, али због своје глупости и гордости ја то нисам прихватила. Нисам схватила да је то био он, била сам глупа, нисам очекаивала тако брзо испуњење молитве и још увек се кајем због тога.

Тада сам изгубила свој посао. Добила сам неправедан отказ. Дан пре него што је требало да ми повећају плату се то догодило. Онда сам добила благослов од свог духовног оца да почнем да радим на једном месту, али сам назадовала јер сам сматрала себе интелектулано не припремљеном.

Тада су Црквени Празници почели један за другим, укључујући и Славу Светог Амвросија Оптинског. Била сам у Цркви и молила Светог Амвросија да ми помогне са послом за који нисам спремна, а имам благослов да га радим.

Одједном, те вечери, приметила сам емаил од свог академског саветника и пропуштен телефонски позив. На све начине је покушао да ступи у контакт са мном те вечери, а обично ме не зове. Позвала сам га и он ми је рекао да његов пријатељ ради за једну компанију којој је радник мојих квалификација потребан. Пронашла сам опис посла и изгледало ми је да нуде мало новца за оно што траже. Такође су захтевали пробни рад од два месеца и било је нечага што ја нисам знала да радим.

Протрљала сам нос и помислила да нешто није у реду са тим послом. А касније сам схватила да сам требала да прихватим тај посао јер бих тако сигурно имала примања бар та два месеца. Мој академски саветник се насмејао мојој одлуци да не прихватим посао и рекао ми да је изгледа у питању страх да се суочим са нечим новим. И заиста, било ме је страх да ће ме отпустити поново након пробног рада. Плашила сам се да нећу моћи да издржим још једно понижавање.

Моја коначна одлука је била да одбијем посао и то сам урадила. Било је касно и сетила сам се да сам тог јутра била на служби и молила се пред Иконом Светог Амвросија и целивала Његове Свете Мошти. Све своје проблеме сам изнела пред иконом, а следећег дана те иконе више није било. Посмислила сам да су је однели у неку другу цркву на неко време...

Већ неколико месеци нисам успела да нађем посао. Без обзира колико сам се молила, без обзира на колико сам служби отишла, без обзира колико манастира сам посетила, ништа није помагало. Требало је да прихватим онај посао јер тако не бих упала у велики дуг и тешку ситуацију. 

Када год сам одлазила у Цркву ових месеци ишла сам да целивам делиће моштију многих светитеља, укључујући Оптинске Старце. Тражила сам да ми опросте и са тугом гледала на место где се налазила Икона Светог Амвросија. Наравно, Свети Амвросије је знао да ће се ово догодити, па ми је помогао да добијем онај позив за посао који сам ја одбила, а требало је да прихватим. 

На крају, нашла сам посао. Односно Господ ми је помогао да га добијем, потпуно не очекивано. Прихватила сам посао у петак, а у недељу сам била на служби и баш тада је Икона Светог Амвросија била враћена на своје место. 

Када сам видела да се Икона вратила потрчала сам према њој и тражила опроштај од Светог Амвросија. Све ово време док није била ту некако сам постала ближа Светом Амвросију кроз осећај кривице и бриге… Он је постао један од најдражих мојих светителља, као и Његова Икона. Немам никаквих сумњи да је Он веома брз помагач! Оче Амвросије моли Бога за нас!

* * *

Алексеј Гришкин: “Пронашао сам свој живот као и своју супругу - правог пријатеља.”

Молитвама Светог Амвросија и свих Оптинских Стараца пронашао сам свој живот као и своју супругу - правог пријатеља. А зашто је то тако битно? Могу рећи да мој младалачки живот могу назвати потпуном празнином. Сви моји вршњаци су изгледали срећни, излазили, јели, пили, забављали се…

Не знам када сам започео свој црквени начин живот. Сада ми је тешко да се сетим. Као у рату, све снаге пакла се боре против слабог човека који је започео своје спасење. Те снаге пакла користе све расположиво и све борбене тактике које су стекли искуством од пада првог човека.

У неком добу мог живота био сам убеђен да треба да изаберем монашки пут ради свог спасења. Након боравка у манастиру од око два месеца схватио сам да бих тамо брже пропао. Стање савременог монаштва је познато свима. Морао сам да се вратим у свет, али то је била улица без изласка. 

На неки начин намерно или не намерно прочитао сам књигу о животу Светог Амвросија у којој пише да је рекао Илариону подвижнику да иде у Оптину и да је тамо потребан. Све ми је одједном постало јасно где треба да идем да бих научио како да живим. У Оптини сам видео изузетак, видео сам мало стадо које корача ка спасењу и које другима помаже на путу спасења.

У почетку сам пожелео да будем монах, али монаштво није за већину људи. Поново сумње, које је отац Илија умирио давши ми благослов да живим у манастиру годину дана. Само да живим, да не размишљам ни о чему годину дана. То је била најтежа година мог живота. Када сте сами са собом то је застрашујуће. Не знате ко ће победити. Свакога дана сам се молио и плакао пред моштима Светог Амвросија. Стварно је било тешко.

Молитвама Старца, Господ ме је научио који пут да изаберем. Девојка је дошла у Оптину, која је данас моја супруга и мајка наше две прелепе девојчице.

На крају желим да кажем да је Господ ближе нама него што мислимо и да кроз људе и догађаје руководи наш живот молитвама преподобног Богоносног оца Амвросија, Старца Оптинског и свих светих – наравно, руководи живот оних који прате Христа.

* * *

Валентина К. Серов: “Избављење се догодило након три дана.”

Била сам у очајању јер ме је човек са којим сам живела мучио три године. Тек након читања молитве Преподобном Амвросију Оптинском све је то прошлост. Избављење се догодило након три дана. Та три дана на неки начин успевала сам да га избегнем, а само ме је молитва великог старца спасила од смрти.

Његовим молитвама данас имам благослов да помажем у кухињи манастира и да припремам просфору. Много сам захвална Светом Амвросију и често идем пред Његове свете мошти да му благодарим са сузама.

Нека нас Господ све спаси молитвама Светог Амвросија Оптинског! 

* * *

Наталија В.:“Шпорет моје пријатељице је био потпуно уништен.”

Скоро сам сазнала о овом малом чуду. Нисам сигурна да ли је старац Амвросије сам помогао или су молитве свих Оптинских стараца помогле. 

Пре два дана моја пријатељица се селила. Била је сиромашна и њен шпорет је био потпуно уништен. Поставили смо обавштења свуда и тражили донације, али нисмо очекивали много. Када сам се враћала из њене куће свратила сам у цркву и у њој видела малу икону са честицама моштију Оптинских Стараца. Нисам могла да прочитам чије су то мошти биле па сам питала старце за помоћ.

Сутрадан сам сазнала да је нека жена звала моју пријатељицу и понудила јој помоћ. Моја пријатељица до тада није веровала у такву радост. 

Нека Бог подари да све буде добро са мојом пријатељицом. Молите Бога за нас Оче Амвросије и сви Оптински Старци!

* * *

Екатерина Н.:“Много сам пушила.”

На почетку мог црквеног живота била сам у Оптинском Манатиру. Пре него што сам тамо стигла имала сам озбиљну зависност од никотина.

Причестила сам се у манастиру и нисам пушила целог дана, а то је за мене било предуго. Молила сам се Преподобном Амвросију да ми помогне да престанем да пушим. Након неколико недеља потпуно сам престала да пушим. Верујем да су ми молитве светитеља помогле

* * *
Елена С.:“Мој муж је пушио много година.”

Мој муж је дуго пушио, јер је то традиција у његовој фамилији. Није намеравао да престане пошто је сматрао да неће моћи. Када сам покушавала да га наговирм да престане он би се љутио. Онда сам тражила од свог сина који тада није имао ни двадесет година да се моли за свог оца Светом Амвросију.

Убрзо мој супруг је добио рак коже и након операције је сам одлучио да престане да пуши. Избавио се страсти пушења само молитвама Светог Амвросија. Слава Богу на свему!

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

29.10.2016. 

Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/98027.htm

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner