Једна племенита и лепа девојка из Кападокије, родног градa Свете Ирине, беше верена за неког младића. Но, не задуго након веридбе, она схвати да воли монаштво више од брачнога живота. Зато напусти свет, оде у манастир Хрисовалант и тамо поста монахиња.
Демон, поставши љубоморан на њену христољубивост, испуни бившег вереника великом телесном похотом. Знајући да не може ући у манастир, младић унајми једну врачару која верно служаше ђаволу и даде јој велику суму новца како би њеним магијама придобио поново девојку и оженио је. Врачара изврши свој демонски посао у Кападокији, а монахиња у манастиру потпуно изгуби ум.
Поче да трчи по конацима, да вришти и призива свога вереника. Поче да се заклиње да ће се, ако сестре не отворе капију, обесити. Када наша игуманија, Света Ирина, чу њене повике, каза: „Јао мени јадној и бедној, кад због немарности пастира вукови уграбише овцу. Али узалуд ти све, лукави ђаволу, јер Господ неће дозволити да прогуташ моје јагње."
Тада она позва сестринство и научи их како да се заштите од замки лукавога; наложи им да посте целу недељу и да се непрестано Богу моле. Свакој сестри понаособ нареди да са сузама у очима направи по хиљаду метанија дневно за сестру која беше у искушењима. Наша игуманија се мољаше у својој келији даноноћно, а трећег дана јави јој се Свети Василије Велики и каза јој: „Ми остависмо нашу домовину и сва подла и неморална дела сада се у њој дешавају. Када сунце гране, узми своју болесну сестру и одведи је у Влахерну.
Мајка нашега Господа, која је веома моћна, учиниће да девојка тамо оздрави.“ Када то рече, Свети Василије нестаде. Света Ирина узе болесну сестру са још две монахиње и заједно кретоше ка цркви у Влахерни (једна од четврти старог Цариграда). Целим путем сестре су се са сузама молиле. Око поноћи, Света Ирина заспа и виде мноштво народа одевеног све у сјајнозлатне хаљине како посипа пут најмириснијим цвећем и тамјаном.
Наша игуманија упита од куда и зашто толике припреме. Народ одговори да Пресвета Мајка Божија долази те да се она и сама припреми како би била достојна да јој се поклони. Када Пресвета Богородица стиже, беше у пратњи многих. Толико је Њено лице сијало да обичном смртнику не беше могуће да погледа у Њу. Пресвета Мајка гледаше жалосно на све болесне сакупљене у цркви, те погледа и ученицу Свете Ирине.
Тада наша игуманија паде пред Њене ноге са страхом и дрхтећи. Пресвета Мајка Божија позва Светог Василија Великог и запита га шта Ирина жели. Он јој објасни шта је посреди. Чувши ово Богородица рече: „Позови овамо Анастасију.“ Када Света Анастасија дође, Пресвета Мајка Божија јој каза: „Иди са Василијем у Кесарију, добро проучи ситуацију како би излечила девојку, јер теби такву благодат даде Син мој.
“ Поклонивши се Богородици, Свети Василије и Света Анастасија одоше у журби, како би извршили дату им наредбу. Онда наша игуманија Ирина зачу глас: „Врати се у свој манастир, а сестра ће оздравити.“ Када се пробуди, Света Ирина исприча сестрама своје виђење и оне са великом радошћу кренуше. Био је петак када су стигле у манастир, време вечерње службе. Све монахиње беху на окупу у цркви. Света Ирина им исприча за своје виђење и каза им да руке и очи подигну ка небу и да свим својим срцем са сузама завапе: “Господе помилуј!“
После дужег времена, када сав црквени под поста влажан од суза, Свети Василије и Света Анастасија Великомученица појавише се лебдећи у ваздуху и сестре чуше како говоре: „Ирина, пружи нам своје дланове и прими ово. Немој нас поново непотребно растужити.“ (Света Ирина се молила пред иконом Светог Василија да ослободи Кесарију од врачара.)
Испруживши своје руке, Света Ирина прими замотуљак тежине око три килограма, а који је садржао увезане заједно многе врачке, конце, косу, олово са именима демона написаним на њима. Овај свежањ садржао је и две мале лутке сачињене од олова - једну у облику бившег вереника, а другу у облику болесне монахиње. Монахиње су биле запањене и у молитви су читаву ноћ захваљивале Богородици.
Следећег јутра Света Ирина посла болесну монахињу заједно са друге две у Влахерну. Носећи са собом примљен завежљај, уље и просфору, оне стигоше у цркву и присуствоваше Светој Литургији. Након Богослужења, свештеник помаза болесницу уљем из кандила, а завежљај сачињен од магијских предмета баци у ватру.
Из завежљаја који је горео зачуо се страшан глас налик рикању свиња које воде на клање. Када су те чари изгореле, монахиња је постала добро и повратила се памети. Монахиње су се вратиле у манастир славећи Бога и о Његовом величанственом чуду испричале су свима.
Света Ирина лечи поседнутог младића
Дозволите нам да вам испричамо још једно од чуда Свете Ирине: младић по имену Николас водио је бригу о винограду нашег манастира. Николас се заљубио у једну од монахиња и због жеље за њом није имао мира ни дању ни ноћу. Ђаво је довео Николаса до толике страсти да је због монахиње желео да казни Свету Ирину.
Лукави је толико помрачио ум овом младићу да је он једне ноћи из винограда кренуо ка манастиру. Стигавши пред затворени манастир, почео је да машта како је капију нашао отворену, као и келију монахиње. У мислима је са њом чинио шта је хтео. Он је у том маштању пао ударајући своје тело снажно о земљу. Не само да је изубијао и издерао своје тело, већ је нечиситим, блудним мислима дозволио демону да га запоседне.
Ујутро, када је вратарка манастира отворила капију, видела је младића поседнутог, свог обливеног пеном која је избијала на његова уста. Отишла је до наше игуманије, рекла јој шта је све видела и упитала да ли зна разлог због кога је Николаса запосео ђаво. Погрузивши се у молитву, Света Ирина каза: „Благословен јеси Господе, јер ниси дозволио да постанемо плен и жртва демонима.“
Она затим посла младића у цркву Свете Анастасије да оздрави. Неколико дана касније Света Ирина имаде виђење Свете Анастасије, која јој каза: „Да би се ослободила овог поседнутог младића ти га шаљеш мени? Само ти му можеш помоћи, сестро моја.“ Тако Света Ирена нареди да јој доведу поседнутога.
Да нико не би сазнао за њене моћи, она не хте излечити младића одмах, већ га веза ланцима за стуб цркве. Заједно са осталим сестрама мољаше се свакодневно. Но једне недеље, када је свештеник служо Свету Литургију, док је спуштао Свете Дарове на св. престо после великог входа, сила демонска разби ланце који су држали младића и он полете у олтар, зграби свештеника за рамена и поче га уједати желећи да одгризе његово месо.
Истог момента Света Ирина потрча ка поседнутом младићу и нареди му да се смири. Видевши светитељку, Николас хтеде да побегне, али се није могао померити задржан командом која је била јача од било којих ланаца или демонских сила.
Када се Света Литургија заврши, наша игуманија оста насамо са младићем у цркви. Помолила се Господу, а затим обратила демону наредивши му да јој каже разлог и начин како је ушао у младића. Демон присиљен Божанском силом одговори на сва питања наше светитељке. Тада му нареди да изађе из младића.
Тресући човека и бацајући га на земљу, демон изађе. Света Ирина подиже младића и посаветова га да не једе много и да се не опија, да сваки празник одлази у цркву и да се моли непрестано, како демон не би добио прилику да га поново узнемирава и мучи. Када су људи питали младића: „Ко те излечи?“ он би одговорио: „Господ, молитвама Својих анђела.“ Николас је наставио свој живот хвалећи и славећи Бога.
Превод са енглеског проф. Бојана Поповић,
18 септембар 2010 год.
(http://manastir-lepavina.org)
