Поштовани читаоци, управо смо сазнали да је икона Светог Цара Николаја II, која је прошла са нама у литији по центру Београда, поново мироточила синоћ у манастиру Светог Архангела гаврила у селу Попшице (Пирковац) код Сврљига. У разговору са настојатељем, јеромонахом Варнавом (Николић) сазнали смо о овом чудесном догађају: јуче (12./25.9.18.), на Свету Теодору, после црквеног венчања, јеромонах Варнава је са братијом чуо да им се приближава литија са иконом Светог Цара. Заједно са верним народом, који је присуствовао венчању, спремили су се да изађу из храма, да дочекају икону. У том тренутку је у самој цркви дунуо јак ветар, толико јак да је одломио део Царских двери на олтару, и део на коме је осликан Свети Архангел Гаврило је полетео у ваздух, тако да су га монаси ухватили пре него што је пао на земљу.
Пошто се литија приближавала, они су изашли такође у литији, њој у сусрет, као што је и ред. Пошто су се братски срели недалеко од манастира, унели су са свим почастима икону у храм. Увече, после вечерње, братство је са верним народом, који је пристизао целог дана, читало псалме и молитве пред иконама... У једном тренутку увече, присутни су приметили мироточење на икони Светог Цара, и то: на руци у којој држи жезал и крваво миро из ока Светог Цара.
Затим су приметили и мироточење на икони Пресвете Богородице Брзопомоћнице, која је била у храму од раније, Светог Царевића Алексија, коју су донели Руси, и велике урамљене фотографије патријарха Павла, која је ту од кад је упокојен патријарх Павле. Данас се цео дан наставио долазак верног народа, који се поклања овим светињама, а кажу да већ има и исцељења.
Атаман Сергије каже да у ово знаци доласка новог Руског Цара на престо у Русији, јер, као што је србски народ био први, који је признао Цара Николаја за светог, одмах после мученичке смрти, тако се он прво србском народу и јавља. Наравно, долазак Руског Цара неће бити без велике борбе јер силе таме неће тек тако да напусте положаје које су безаконо заузели.
Манастир много пута рушен, напуштен и потом обнављан
Манастир Светог архангела Гаврила из доба Немањића кога је, каже легенда, подигао Свети Сава, чува успомену на нестало село Рашинац. У њему су лета проводили краљеви, лек проналазили болесни, а до пре само неку годину био је дом вуковима и лисицама.
Овај манастир који је у селу Пирковац, удаљен око 20 километара од Сврљига, запуштен је после Другог светског рата, да би за кратко време оживео калуђер Варнава који је у њега дошао 2002. године.
Када је игуман Варнава Николић, родом из Ирига, дошао у Пирковац, није било ни пута, ни асфалта, а камПоли паркинга. Уз помоћ прилога, манастир се годину по годину развијао, иако сва сврљишка села у околини, нарочито у западном делу општине, изумиру.
У манастиру се поново служи литургија, венчава се и крштава. Обнавља се део по део - каже старешина манастира игуман Варнава.
На манастиру је скинут дотрајали лим постављен још 1925. године и стављен је нови, бакарни кров, а уређена је и фасада.
Последњих година од напуштеног манастира постао уређен и посећен; Калуђер Варнава каже да је дошао у манастир са само 50 евра у џепу и једним магаретом. Сада манастирско домаћинство гаји стоку, обрађује земљу и само се издржава својим радом и прилозима.
Бунар у олтару, лековити извор и исцелитељске реликвије
Испод олтара саме цркве налази се бунар, а испод манастира извор Свете Петке за који кажу да је лековит и да исцељује.
Вода је, према речима игумана Варнаве, испитивана и доказано је да је лековита.
Пијаћа је, регулише крвни притисак, добра је за живце, алергије, а употребљавају је чак и они неверујући. Интересантно је да се вода са овог извора никад не замути, а многи од верника је освештену чувају у посебном кутку у кући - објашњава Варнава.
Лековита је, верује се, вода са извора Свете Петке.
У самом манастиру налази се неколико реликвија, а међу најзначајнијима су риза са моштију Свете Петке и икона Мајке Божије Брзопомоћница са Свете Горе за коју се верује да има чудотворно дејство и да помаже тешко оболелима и људима у невољи.
Мештани и верници потврђују да су овде многи оздрављали, добијали пород након дуго времена, а игуман Варнава каже да је и урамљена слика патријарха Павла почела да мироточи.
Бројни верници који долазе из свих крајева, аутобусима, самостално и организовано, додају да је и молитва игумана Варнаве чудотворна. Помаже, кажу, кроз разговор и молитву.
Манастир који се налази на обронцима Сврљишких планина саграђен је у доба Немањића, у средњевековној жупи Голак. По једном предању, манастир је изградио Свети Сава, док је по другом предању изграђен на месту сусрета раздвојене браће Вује и Грује из Рудника код Милановца.
Спомиње и у турским пописима из 15. и 16. века и везује се за нестало село Рашинац. Као године великих обнова спомињу се 1518, 1857, 1863, 1890. и 1896. година.
Западни зид цркве порушен је и она је продужена у обнови 1863. године када је и камени иконостас замењен дрвеним. Манастир су Турци запалили 1876. године, а 1896. је обновљен и освећен од стране епископа тимочког Мелентија – прича старешина манастира Варнава.
У њему су од ратова бежали, али и лета проводили многи знани и незнани, а често је био уточиште краљу Петру Карађорђевићу, његовом сину Александру и Николи Пашићу. И данас га походе многи познати из земље и окружења.
У књизи “Манастир Свети Аранђео – Рашинска црква” Светозара Стајића наводи се да је архитектонско решење цркве у основи тролист са источном олтарском апсидом и двема ужим бочним апсидама.
Иконостас је из 1896 године, а радио га је иконописац Лазар Крђалић из Београда. Садашњи живопис на зидовима рађен је у секо-техници, потиче из 1941 године, али се испод њега назиру старије фреске - примећује Стајић.
Гост манастира био и председник Србије Томислав НиколићПре Другог светског рата манастир је оживео поп Благоје Поповић, од када датира и парохијски дом на коме је као година изградње наведена 1927. година.
Некада центар писмености
Нешто пре обнове 1863. године, док је црква била руинирана и није служила, покренута је иницијатива да се у њој отвори школа.
У књизи Севделина Андрејевића “Давидовац и Радмировац” аутор наводи да је 1852. године Начелство округа гургусовачког за отварање школе писало молбу Попечитељству унутрашњих дела.
Двориште манастира увек дупке пуно на његову славу
Школа је исте године почела да ради при манастиру Светог Аранђела и била је трећа по реду у сврљишком срезу, након школа у Нишевцу и Црнољевици.
Нема писаних података до када се школа налазила у цркви, али се већ 1855. године наводи да су школе у Црнољевици и при Светом Аранђелу биле од чврстог материјала, па се по томе може и закључити да је већ тада школа имала посебну зграду поред манастира, чиме су манастир и школа, постали центар духовног и просветног живота за становнике 16 села из граничних делова сврљишког и бањског среза - стоји у књизи “Давидовац и Радмировац”.
Зграда старе школе је урушена, а тренутно се гради нови конак.
Извор: православнапородица.орг.срб / Александар Костић - Јужне вести
