Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је заиста истинита. Било је то почетком децембра 2007. године. Силно су ме секирале свакодневне бриге и нарочито одређена породична посла. Али добро, мислила сам, такав је живот. Али тог јутра ми је све изгледало као да је свему наступио крај!

Један погубан и штетан обичај се полако из неупућености у неким нашим крајевима увлачи у наш народ. Наиме, када нека слава падне уз пост, или у среду или петак, на пример Никољдан, који је увек у Божићном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост.

„Ради мира с братом твојим установљена је и сама ж р т в а (св.Причешће). Зато, ако се жртва приноси ради мира са ближњима, а ти не живиш у миру, у том случају ако и учествујеш у жртвеноприношењу оно је за тебе некорисно и безвредно. Зато најбоље почни из почетка: живи у миру ради чега је жртва принесена, и тада ћеш се користити њеним добрим плодовима".

Ово је једна од ретких хебрејских речи која је у литургију хришћанске Цркве ушла у неизмењеном облику због своје ванредне светости.

Професор Ђеорђе је доктор наука, специјалиста у области биофизике и биоетике, потпредседник букурешког Института за психосоцијална и биоетичка истраживања, кординатор научног одељења часописа „Православна породица“ (Familia Ortodoxă), аутор је бројних књига међу којима су „Утицај телевизије на разум човека“ и „Порнографија – куга XXI века“.

 

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА МУЧЕЊЕ

 

 

Спремите се за мучења, спремите се за цркву катакомби. Превише смо навикли на лепе столице и столове, на лепа јела и лепо друштвo...