Није псовка само реч која ружи човека; псовка је реч која убија човека. Осим што разара личност, руши духовно, душевно и телесно здравље, псовка својим демонским карактром, опаклењује човеков и земаљски и вечни живот.

Иако је молитва привилегија и највећа сила коју је Бог даровао човеку, многи је нису свесни, не познају је и не користе. Неки се, додуше, молитве сете али само у опасности, изненадној тешкој болести или некој несрећи.

Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу.

Туга је драгуљ чија вредност није толико позната. Не само да одрасли људи на све начине избегавају да буду тужни, већ тако уче и децу. Колико пута сте видели да се детету, нпр. сломи играчка, а родитељи га теше: “Не плачи, купићемо другу”, или “Ти си велики дечко (девојчица)”, или “То је само играчка” итд.

Наш народ често у љутњи, а због лоше навике, има обичај рећи својим ближњима, брату, детету, чак и себи самом: „Иди до ђавола“! Ова кратка, истинита прича, могла би бити лекција свима, и младима и старима, да не помињу ђавола чак ни у шали.

Ову причу смо чули од монахиња из обитељи манастира Преподобног Прохора Пчињског, који се налази на југу Србије, свега неколико километара од границе са Македонијом.