Кроз подвиг човек губи везу са стварношћу

– Старче, једанпут сте нам рекли: „У духовној борби је неопходна „опсада“.“ Шта сте тиме хтели да кажете?

Без Божије помоћи не можемо да учинимо ништа добро. Према томе, потребно нам је много смирења да би наше душе нашле мир.  Лукави никад неће престати да нас гађа пламеним стрелама, покушавајући да нас победи и надвлада. Ми, међутим, такође поседујемо мноштво смртоносног оружја.

Неки монах из Скитске пустиње, идући у Александрију да прода своје рукодеље - јер је израђивао корпице - виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у време великих прогона. Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим, спроводећи га до гроба.

Ти кажеш: “То је немогуће!”

Бог вели: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк. 18, 27).

Ти кажеш: “Превише сам уморан.”

Црвени конац против урока на рукама беба, деце и одраслих - шта Црква каже о црвеном концу? Како се у народу појавило то празноверје да нас црвени конац може заштити од урока, враџбина? Недавно сам била у посети рођацима који имају бебу. Беба је на руци имала црвени конац. Да ли треба да укажем на то да тај црвени конац за нас хришћане нема никакав значај или мишљење да задржим за себе?

У црквеним правилима написано је, а тиме и наређено да се пред Богом у цркви – на жртвенику Божјем у олтару – приноси чиста жртва; чист хлеб, чисто вино од винове лозе, чист тамјан и свеће само од чистог воска. код богобојажљивих свештенослужитеља и црквених тутора тако и бива – све им је на своме месту,како треба. И код побожних домаћина може се видети како за своју крсну славу у дому па и у храму пале чисте, воштане свеће, као праву жртву Богу и своме светитељу. Код непобожних и маловерних све је обрнуто, они и не питају и не гледају од чега је свећа, само нека је јефтина.