Много је свештенослужитеља у православној Цркви у епископском чину а да, заправо, никада нису ни окусили монашки живот нити мучеништво подвижничког живота у Христу. Из богословија и академија, преко доктората – под митру! Надменост и опчињеност влашћу неретко наносе бол и патњу потчињенима, али и немир и бунт у верноме народу. Али, има и супротних примера.

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 03.јуна обележавају празник посвећен Светом цару Константину и његовој мајци царици Јелени. Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. у Наисусу (Нишу), од оца Констанција Хлора и мајке Јелене.

Данас су псовке постале уобичајене и тамо где их никад није било – на телевизији! Шта може очекивати народ чија добра већина свакодневно псује највеће светиње – Бога, Сунце и хлеб?

Када је у пролеће 1991. године изабран за владику рашко-призренског, Артемије Радосављевић је у наредних осам година, до почетка рата, препородио епархију у којој се налазе најзначајније српске светиње. За њим је из манастира Црна Река и других православних храмова на Косово и Метохију дошло неколико десетина углавном младих монаха који су оживели Високе Дечане, Призрен, Велику Хочу, Бањску, Девич, Грачаницу… Деведесетих година прошлог века на Космету је, под “покровитељством” владике Артемија подигнуто око 100 цркава, организовано је неколико саборних крштења, народ је почео да се враћа цркви и вери.

Када ће доћи дан Страшног Суда зна само Бог Отац, али знаци приближавања његовог су дати и у Јеванђељу и у Откривењу светог апостола Јована Богослова. Откривење говори о догађајима краја света и о Страшном Суду понајвише у сликама и тајанствено, али свети Оци су га објашњавали и постоји право црквено предање које нам говори и о знацима приближавања краја света и о Страшном Суду.

Српска православна црква и њени верници сутра славе Вазнесење Господње или Спасовдан. Овај празник пада 40 дана после васкрсења Христовог. Спасовдан увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу.