Дан је био као и сваки други у Токију, до тренутка када је од Емира Кустурице стигла порука: „Дођи у Србију. Посматрај свет око себе широм отворених очију и не брини“?!. Прво сам одозго, из ваздуха, видео ужички крај и планине које говоре. Оне су ме освојиле! Пред дрвенградским храмом, разумео сам значење до тада шифрованог шапата ствари и људи. Тог јануара 2009. „Бог ме је погледао“: Светом тајном крштења у Цркви светог Саве, све моје радости и туге – себи су нашле уточиште, а сада сам напокон опет ту, у свом духовном дому.

Живот најталентованијег јапанског редитеља Кокија Хасеија узбудљив је и невероватан као Кустуричин филм. Разговарамо први пут после шест година под сводовима исте мале цркве, док нам, изнутра, ликови светаца и даље нежним длетима мењају лик.

– Стајали смо у цркви, а кум Емир предложио је да на почетку духовног живота узмем српско име Стефан. Чудно је то. Кустуричини филмови су разлог због ког сам као клинац први пут узео камеру у руке, не помишљајући да ћу га икада срести. Како се то ипак догодило, не умем да објасним – каже редитељ. – Исте године сам на „Кустендорфу“ освојио „Златно јаје“ за филм „Годог“, и то сматрам истинским почетком моје каријере.

Сећа се Коки Стефан Хасеи колико је крштење било важан, леп и срдачан догађај. Емирова супруга Маја рекла је тада да, ако тако одлучи, њих може сматрати својим родитељима.

Шта је било пре него што је Коки Хасеи из Јапана у Србији постао кум Стефан? Рођен у Окајами, близу Хирошиме, након што је 1994. завршио средњу школу у родном граду, преселио се у Токио. Ту је у руке узео фото-апарат и камеру. Први документарни филм „В/О“ снимио је 2001. године, а остварење је приказано на Ротердамском фестивалу, Аустријском бијеналу, у њујоршком Музеју модерне уметности (МОМА) и на фестивалу „Сеул нет“, где је добио награду „Диџитал екпрес“.

СРПСКА ЦРКВА У ТОКИЈУ

У „ПРОКЛЕТОЈ авлији“ све је спремно да се, после Венеције, у Мокрој Гори „заврти“ филм кустендорфског детета, Стефана из Јапана.

– Куме! Овамо куме Коки… – чује се глас Емира Кустурице. Када не режира филм, Кустурица режира живот, и то је знак да је разговор под сводовима Цркве Светог Саве, за ову прилику, завршен.

– Знаш ли – додаје Коки опраштајући се – да у Токију постоји велика православна црква? Зар то није добро и лепо?

 Извор: Новости