Српска православна црква и њени верници сутра славе Вазнесење Господње или Спасовдан. Овај празник пада 40 дана после васкрсења Христовог. Спасовдан увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу.

Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима него да чекају обећање Светог Духа, Господ је извео своје ученике до Витаније, подигао своје руке, благословио их и узнео се на небо. Тога дана Христос им је рекао:

"Идите по свем свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".

Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме људе спасавају у вери - одатле назив Спасовдан.

 

 

 

Као што се у Јерусалиму четрдесет дана после Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у Српској православној цркви организује Спасовданска литија. Спасовдан као крсну славу прославља и велики број православних верника.

За Спасовдан се обавезно клало јагње и спремала се цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усевима. Пре Спасовдана није се окушало млеко од Нове године.

Верници су одлазили у цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао богато припремљен ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се на простору испред цркве и ту наставили славље. Испред цркве су се пекли јагањци, точило пиће, продавао сладолед, колачи и бомбоне.

 

 



Спасовдан је у српском народу имао велики значај, па је најстарији историјско-правни документ српске средњовековне државе - Душанов законик, обнародован баш на овај дан 1349. године.

Као градску славу прославља га и Град Београд, у знак сећања на 1403. годину, када је деспот Стефан Лазаревић Београд прогласио престоницом Србије. Тада су установљени и градски грб и застава. Прослава градске славе прекинута је 1947. године, а као слава Београда поново се слави од 1992. године.

Аутор: мондо.рс 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner