Крстовдан или Воздвижење (Подизање) часног крста је црквени и народни празник којим се прославља догађај када је цар Константин поставио крст у Риму у част победе над царом Максенцијем. Српска православна црква слави Крстовдан 27. септембра. По правилу, Крстовдан је дан строгог поста.

После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда, признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст закопан испод Венериног храма.

Царица Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст, покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и Животворни Крст Христовог страдања.

Царица Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године, када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље, опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га донео у Јерусалим.

 

Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају, са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи, али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос, иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да у златним одеждама носи крст. Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства, па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио да у храм Васкрсења.

У спомен ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста, Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима. На јутрењу, после песме:"Слава на висини Богу" свештеник подиже крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што је некада давно народ певао у Јерусалиму.

На Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године.

 

 

Света Плакила, царица

Супруга цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи. Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским достојанством, она је одговорила: “Царском звању приличи, да помаже новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је благоизволео дати мени то звање”. Упокојила се мирно око 400. године.

Преподобни мученик Макарије Солунски

Ученик светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво. Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу. Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: “О кад бисте ви познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!” Турци му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: “Знај, чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама његовим да се и ми удостојимо блаженства”.

Преподобна Марија Тарсијска

Живела сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и зарече се тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше. Удостојила се чудотворства и за живота.

(Спц.рс)