Мудри хришћанин не губи време покушавајући објаснити Божји програм неком атеисти; то је једноставно бацање бисера пред свиње. То је исто као да слепцу покушавате објаснити залазак сунца или расправљати о квантној физици са кућним љубимцем. Безбожник не може примити било какво духовно знање без помоћи Светог Духа.

Излагати Божје откровење без помоћи Духа Светога исто је као покушати хватати сунчеве зраке удицом. Ако неко није рођен и поучен од Духа, све му је то крајње страно. Не помаже ту ни титула доктора филозофије – у том подручју она једноставно не значи ништа.

С друге стране, човек просветљен Духом Божјим може разумети те прекрасне истине, ма био тесар, лимар или рибар. Можда никада није видео света мимо свог села, можда никад није би у школским клупама, али ипак може разумети дубоке тајне Речи Божије па чак о њима подучавати друге.

Начини откровења, надахнућа и просветљења описани су у Новом Завету (у Првој Посланици Коринћанима). Они нам говоре како су апостолима по Духу Светоме обзнањене те прекрасне истине, како су нам они те истине по надахнућу Духа Светога предали и како их ми просветљењем Дуга Светог разумемо.

 

 

Наводи из Посланице говоре да је Бог сабрао прекрасне истине које није могуће разоткрити људским чулима, него их Он открива онима који га љубе. Наведена су три органа (око, уво и срце, то јест ум) помоћу којих сазнајемо земаљско, али они нису довољни за примање духовних истина, јер је за то нужан Дух Божји.

Људи никада не могу доћи до најважнијих сазнања – научним истраживањима или филозофским трагањима. Људски ум, да је остао препуштен сам себи, никада не би могао разоткрити прекрасне тајне које су обзнањене на почетку раздобља јеванђеља. ЉУДСКИ ЈЕ РАЗУМ ПОТПУНО НЕПРИКЛАДАН ЗА НАЛАЖЕЊЕ ИСТИНЕ О БОГУ.

Извор: Седмица.ме