Српска православна црква и њени верници 12 јула обележавају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве. Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.
Свети апостоли Петар и Павле се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере. Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.
Свети апостол Петар се помиње као један од најоданијих Христових следбеника, а речи: "Ти си Христос, Син Бога живога", записане у Јеванђељима, израз су његове тврде вере у хришћанско спасење па се до данас понављају у хришћанским молитвама.
Предање каже да је свети апостол Петар, неписмени и простодушни рибар Симон из Витаиде, први од ученика који је изразио непоколебљиву веру у Христа и његову мисију. Свети апостол Петар је као епископ проповедао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији, где су створена прва упоришта нове вере, а сматра се писцем две посланице у цркви познате као - Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.
У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге Светог Петра као знамење снаге светитеља у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ хришћана, а које су, према предању, саме спале са руку и ногу светитеља на појаву анђела Божјег.
Свети апостол Павле родом је из Тарса и био је најпре фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана. Предање каже да је око десет година био млађи од Христа. Поверовао је у његову проповед и постао један од навећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве. Оба светитеља погубио је у Риму цар Нерон, велики прогонитељ хришћана.
По царевој наредби, Петар је требало да буде распет на крсту, али је он сматрао да је недостојан да буде погубљен као његов учитељ па је тражио да буде распет с главом надоле. Постоји веровање да је његова исцелитељска снага била толико јака да су од тешких болести били излечени и они преко којих само пређе његова сенка. Павла, који је био римски држављанин, нису разапели, али му је одрубљена глава истог дана када је распет Петар.
Обичаји широм Србије
На Петровдан су чести сабори, а обичај је да се пале лиле, велике ватре које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе. Паљење ватре и лила симболизује време када су цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.
Некада је народ рано ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове. На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освештење. Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.
(Kурир.рс/Фото: СПЦ)
