Иако тек тринаестогодишњак Милош Давидовић из Црнче, већ је свој живот посветио Богу и свештеничком позиву. - Свако је посебан и сваком Бог нешто даје. Мени је дао љубав према цркви, некоме ће дати другу љубав. Нешто друго се не може заволети преко ноћи. Ко не ужива у Богу, не може уживати у овом животу - каже Милош чија размишљања превазилазе његове године, пише РТРС.

Мудри хришћанин не губи време покушавајући објаснити Божји програм неком атеисти; то је једноставно бацање бисера пред свиње. То је исто као да слепцу покушавате објаснити залазак сунца или расправљати о квантној физици са кућним љубимцем. Безбожник не може примити било какво духовно знање без помоћи Светог Духа.

Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је заиста истинита. Било је то почетком децембра 2007. године. Силно су ме секирале свакодневне бриге и нарочито одређена породична посла. Али добро, мислила сам, такав је живот. Али тог јутра ми је све изгледало као да је свему наступио крај!

Један погубан и штетан обичај се полако из неупућености у неким нашим крајевима увлачи у наш народ. Наиме, када нека слава падне уз пост, или у среду или петак, на пример Никољдан, који је увек у Божићном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост.

„Ради мира с братом твојим установљена је и сама ж р т в а (св.Причешће). Зато, ако се жртва приноси ради мира са ближњима, а ти не живиш у миру, у том случају ако и учествујеш у жртвеноприношењу оно је за тебе некорисно и безвредно. Зато најбоље почни из почетка: живи у миру ради чега је жртва принесена, и тада ћеш се користити њеним добрим плодовима".

Ово је једна од ретких хебрејских речи која је у литургију хришћанске Цркве ушла у неизмењеном облику због своје ванредне светости.